Otvoreni razgovor o dejtingu u doba Grajndera, hook up kulturi i mentalnom zdravlju

UTORAK, 12. maj, od 19h

KAFE 16, Cetinjska 15a

Razgovor vode:

Kun Slotmakers, predavač međunarodne politike na fakultetu City St. George, Univerziteta u Londonu

Dušan Maljković, koordinator Centra za kvir studije

Razgovor polazi od zapažanja da savremeni mladi ljudi sve više formiraju svoje seksualne preferencije i očekivanja u odnosu na široko dostupnu pornografiju, koja funkcioniše kao aparat seksualnog obrazovanja ugrađen u eksploatatorsku kapitalističku industriju beskonačno reproduktivne pornografske robe. U samoj njenoj srži nalazi se strukturna redukcija intimnosti: seksualni susreti standardizuju se kroz repetitivni scenario: oralni seks – analni seks – ejakulacija, pri čemu se erotsko iskustvo svodi na telesnu stimulaciju, lišenu relacione dubine, emocionalne razmene i ljubavi.

U okviru takvog modela, veza između seksualnosti i ljubavi postaje progresivno rastavljena, pretvarajući seks u oblik kompulzivne gratifikacije analogne zavisnosti. Zahtev za sve intenzivnijom stimulacijom nastavlja se i u digitalnim okruženjima, naročito kroz platforme poput Grindr-a — paradigmatske infrastrukture hookup kulture — kao i kroz upotrebu psihoaktivnih supstanci u takozvanim praksama „chemsexa“. Ove dinamike proizvode obrasce ponašanja sa značajnim negativnim posledicama po mentalno zdravlje, uključujući anksioznost, depresiju, cikluse zavisnosti i socijalnu izolaciju, ali i ekstremnije ishode poput institucionalizacije (psihijatrijsko lečenje, zatvor) ili čak samoubistva.

Preuzeto sa sajta Vox.com

Razgovor dodatno uzima u obzir da se uzroci ovakvog stanja ne mogu razumeti izvan istorijskog kontinuiteta homofobije, kako pre tako i posle globalne gej revolucije. Iako su kvir osobe danas delimično oslobođene diskriminacije i stekle su određena građanska i ljudska prava, taj proces je često bio praćen integracijom u tržišnu logiku kapitalizma, gde se sloboda sve više svodi na mogućnost konzumacije proizvoda, tela i usluga u skladu sa kupovnom moći. Umesto kolektivne politike oslobođenja, dominantni model postaje individualizovani hedonizam i tržišno posredovana seksualnost, pri čemu se emocionalna praznina često kompenzuje intenzifikacijom seksualnih iskustava, digitalnom validacijom i potrošnjom.

Kao mogući odgovor na ovu krizu, razgovor otvara pitanje potrebe za povratkom inicijalnim dimenzijama kvir pokreta, naročito njihovim antikapitalističkim i antirasističkim tradicijama, koje su seksualno oslobođenje povezivale sa širom društvenom transformacijom i solidarnošću. Istovremeno, ukazuje se na potrebu razvoja drugačije etike intimnosti: čak i u okviru hookup susreta moguće je uspostaviti odnose zasnovane na empatiji, brizi, međusobnom poštovanju i etičkoj odgovornosti, umesto na instrumentalizaciji drugih, narcizmu i koristoljublju.

Takozvana kvir kultura je program Kvir zbora Beograda kroz koji zajedno tražimo značenje kvira i njegovo mesto u društvu.